Posts Tagged ‘животни’

Азот, Фосфор, Калиум во арското ѓубре од поедини домашни животни (NPK)

Sunday, October 11th, 2009

Основните минерални состојки кои се потребни за правилен и здрав развој на растенијата се Азотот (Nitrogen), Фосфорот (Phosphorus) и Калиумот (Potassium). Секое минерално ѓубриво, или попознато како вештачко, содржи единечно, или комбинација од овие елементи. Но интересот на овој запис е во она што кај нас е познато како арско ѓубре, шталско, органско, или природно ѓубриво, од поедини домашни животни.

NPK Азот Фосфор Калиум
Молзна Крава 0,25 0,15 0,25
Бик 0,70 0,30 0,40
Коњ 0,70 0,30 0,60
Овца 0,70 0,30 0,90
Кокошка 1,10 0,80 0,50
Зајак 2,40 1,40 0,60



Повеќето луѓе се изненадени кога ќе дознаат дека јасен победник во азотното производство е зајакот! Обично се мисли дека во овој поглед ѓубрето од кокошката е најквалитетно. Исто така вреди да се напомене дека арското ѓубре од молзните крави е со далеку помалку хранливи материи. Прашајте ја почвата дали се согласува?! Коњите и овците даваат речиси ист минерален состав, со мали разлики кај калиумот.

Калиум

Им помага на растенијата да не дегенерираат. Помага при градба на целулозта неопходна за задраво стебло на растението и виталност на рачвите. Помага при фотосинтезата и хранителната функција, го подобрува кореновиот раст и допринесува за справување при сушни услови. Допринесува за жито богато со скроб. Непходен е за формирање на растителните протеини. Загубата на вода се намалува и помага при многу ензимни акции.

Фосфор

Го поттикнува растот и почетното кореново формирање и развој. Стимулира цветање кај цветовите и семеновоит развој. Подобрува силата на растението и ја подобрува способноста за толеранција на неповолни услови во животната средина. Помага во фотосинтезата и формирањето на храната. Ја подобрува способноста на растенијата да апсорбираат вода и други хранливи состојки. Неопходен е за клеточната делба, ДНК и РНК формирањето.

Азот

Азот е во хлорофилот, зелената “хемикалија“ што овозможува да се фати сончевата енергија и да се обезбеди храна за растението во процесот што се нарекува фотосинтезата. Исто така е основниот градивен елемент на растителните и животинските протеини, вклучувајќи го и генетскиот материјал ,ДНК и РНК. Исклучително е важен во периодот на брзиот раст на растенијата.

Се надевам дека записот е доволно општо информативен. Текстов го симнав од еден коментар на вебот, не знам кога и не знам каде, па нема линк референца.


Пет непроценливи видови

Sunday, November 30th, 2008

И како во секоја добра приказна од непроценлива важност се учесниците, видот и суштината на животните релации кои произлегуваат од нивната природа. Вообичаено приказните ги раскажува човекот, па неизбежно избива потребата на раскажувачот да категоризира по важност или хиерархизира, да прави концепт или структура со течението на приказната, и да одбира или доделува улоги на учесниците во приказната. Така ја одбрав и` оваа.

Неодамна Guardian на своите страници ја стави дебатата на Кралското Географско Друштво од Лондон, The World`s Most Invaluable Species. Во најтесниот топ 5 избор за светски непроценлви животни видови влегоа: печурките (габите), пчелите, лиљаците, планктонот и приматите.

Fungi have a bad reputation, usually being thought of as poisoners, rotters of food and homes, causes of plant disease and human infections (eg athlete's foot). In fact, very few fungi cause a nuisance. Moreover, without fungi humans could not exist. Most terrestrial plants obtain their nutrients and water from soil through fungi associated with their roots. Furthermore, fungi are the main garbage disposal agents and nutrient recyclers of the natural world. They are hugely important as food for soil animals and in producing human food, eg Quorn, cheese, chocolate and soft drinks. Fungi produce many "wonder drugs" including penicillin and statins to control cholesterol.

Bees are irreplaceable and the debate about what might happen if they disappeared is no longer academic. We have set in motion processes that may lead to the extinction of the planet's most important pollinators along with countless other species that depend on them. Not only will the world be a much less colourful place, it will also be poorer in every other way imaginable. The effects will be nothing short of catastrophic.

Plankton is a collective term for a myriad of bacteria, viruses, plant-like microbes and small animals that drift at the mercy of the winds and the ocean currents and wind. They are the base of the whole food web that lives in just about any body of water you care to imagine: from your bird bath in the garden up to the vast oceans that cover most of the planet.

Many species provide essential services eg, disease control, clean water, pollination and insect regulation, and we are now faced with an agony of choice. Bats provide a number of these essential services; for example without bats many commercially important crops such as bananas, mangoes, dates and tequila would fail. Insects consumed by bats translate to millions of dollars saved on pesticides. Bats are also indicators of general ecosystem health and monitoring their populations provides us with early warning systems of irreversible damage.

Monkeys, apes and lemurs must be saved, not just because they share so much DNA with humans (although blood is thicker than water, so this convinces many people), not because they are fascinating research subjects (though clearly they are), not because they are intelligent social mammals who have every right to exist (though arguably they do); not even because primate-watching can form the basis of multimillion-pound tourist industries, creating jobs and lifting rural communities out of poverty.

Се чини, и тоа со право, дека еден од основните критериуми по кои се проценувало за непроценливоста на животните видови е улогата што тие ја имаат за пошироката животна мрежа на нашата планета. Се разбира, видено преку очите на човекот и раскажувачот. Прашањето не е во начинот на раскажувањето,  донесената приказна, сомнежот во организаторот, изборот на кандидатите, или прогласувањето на победникот. Да не бараме влакно во јајцето.

Нужноста е алармантна. Доволна потврда е веста дека прилично отпорните лиљаци ,како животен вид, на поедини места во државата Њу Јорк се покосени до 97% од популацијата. Причината е габичната инфекција позната како “бели носеви.“ Или е потребно надополнување со фактот дека популацијата на зоопланктонот од морињата и океаните е опадната за 73% од 1960 и за 50% од 1990. Сум пишувал за мајмуните, пчелите и печурките, но ете сум ги пропуштил фасцинатните лиљаци кои за еден час можат да уловат до 600 комарци или планктонот како основа во синџирот на исхраната на многу животни видови.

Непроценливите видови како по правило се загрозени видови. Но нема да биде доволно ако кажеме дека човекот е врвниот напасник. И нема да е доволно ако посочиме на човековото место на врвот од пирамидата на исхраната, по природата на нештата таму му е местото. Можеби прашањето за местото, на човекот, на оваа и сличните приказни за загрозеност и опстанок, е прашање на нивната поставеност во културолошката пирамида. Приказните дефинитивно не се носечки во комплексот од приказни на доминантната културна матрица. И ако во природата на човекот е да делува, уништува или создава, воден од меѓусебно подржувачките приказни на доминантната култура, тогаш, прашањето е дали тие носечки приказни ќе се променат и сообразат со непроценливиот опстанок на овие пет животни видови и животот на планетата воопшто. На листата го нема човекот и неговите приказни, а токму нив,  заради ноосферата која е јавната на зоосферата, би ги прогласил за загрозен непроценлив животен вид.